Leto 2010-te godine je bilo jedno od najlepših i najdužih u mom životu. Završio sam Treću beogradsku gimnaziju i nakon nekoliko nedelja priprema upisao Elektrotehnički fakultet.

Ostalo je samo da uživam u predstojećim mesecima i sačekam početak fakultetske godine. Sa svojim najboljim prijateljem iz gimnazije, Nikolom, otišao sam na Divčibare na zasluženi odmor. On je takođe bio primljen na ETF, tako da je početak studija bila jedna od glavnih tema. Tada sam po prvi put čuo za Istek. Njegova bliska prijateljica je bila član već nekoliko godina i često mu je pričala o raznim putovanjima, druženju i sastancima sa velikim kompanijama kojima je prisustvovala.

Nikoli nije bilo potrebno puno vremena da me ubedi da se učlanimo u organizaciju. Zajedno smo posetili čuvenu 33-jku prve nedelje fakulteta i postali punopravni članovi (igrom slučaja, nekoliko godina kasnije sam našao prijavni listić u jednoj od fioka u kancelariji – danas taj listić ima počasno mesto u mojoj privatnoj arhivi). Dugujem veliku zahvalnost Nikoli što me je ubedio da se učlanimo i što me je u početku konstantno gurao da pohađamo razne treninge, edukacije i postanemo deo različitih timova. Da nije bilo toga moj život bi verovatno otišao u potpuno drugačijem pravcu, kao što ćete videti iz nastavka teksta.

Moj put u Isteku je trajao skoro 5 godina i verovatno bih mogao da napišem celu jednu knjigu o svim putovanjima po Evropi, ljudima koje sam upoznao i događajima koje smo organizovali. Možda to i uradim jednog dana. Tokom tih 5 godina sam imao priliku da se uključim u razne aktivnosti u organizaciji. Od FR-a i organizovanja žurki za radionicu “Lead The Way!” 2011-te godine, preko organizacionih timova raznih razmena i radionica, pozicije blagajnika u bordu LK Beograda 2012-te godine, predsednika borda LK Beograda 2013-te godine i konačno prilike da postanem sertifikovani Istek trener 2014-te godine i član Nadzornog odbora godinu dana kasnije.

Danas, moji najbliži prijatelji su ljudi koje sam upoznao u Isteku tokom svojih studija. To su ljudi iz Beograda, ali i iz različitih evropskih zemalja, sa kojima sam delio neopisivo lepe trenutke i kreirao zajednička sećanja. Ljudi koji me danas pozivaju na svoja venčanja i koji sa mnom dele sreću nakon rođenja svoje dece. Retka su mesta u Evropi u koja putujem da ne postoji makar jedna osoba iz Isteka sa kojom mogu da odem na piće ili večeru i ispričam se o starim danima.

Svoju profesionalnu karijeru sam započeo u Engleskoj 2015-te godine, kroz AIESEC praksu koju sam dobio zahvaljujući saradnji naše dve organizacije. Moj naredni posao sam dobio na preporuku Uroša, mog prijatelja iz Slovenije kojeg sam upoznao na radionici u Ljubljani 2011-te godine. Danas živim u Amsterdamu i radim u kompaniji Elastic kao trener. Jedna od najvećih stavki u CV-u zbog koje sam dobio ovaj posao jeste moje prethodno iskustvo kao soft skills trener.

Nepravedno je pokušati opisati sve te godine u nekoliko redova i koliko je moj život postao bogatiji zbog svih tih ljudi koje sam upoznao, gradova koje sam obišao i stvari koje sam naučio. Sa sigurnošću mogu da kažem da moj život ne bi bio isti da tog oktobarskog dana 2010-te godine nisam ušetao u jednu kancelariju u podrumu Zgrade tehničkih fakulteta i ostavio svoje podatke na prijavnom listiću.

Svima vama želim da provedete što više kvalitetnog vremena u organizaciji, izgradite svoj put i ispišete neku svoju priču koju ćete kasnije sa radošću i setom podeliti sa nekim mlađim generacijama.